Postaje glavni urednik lista ,,Ifju šag'', a 1960. godine postaje Predsednik opštine Novi Sad, kada uz tasta počinje da upoznaje pčelarstvo. Povezuje se sa poznatim pčelarima i Imbronovićem i Doroslovačkim, nabavlja pčelarsku literaturu i ubrzo povećava svoj pčelinjak na 60 društava. Kupuje kamion i počinje seliti na dobre paše. Proizvodio je matice za svoje potrebe i prodaju.
Prilikom formiranja pčelarskog društva ,,Jovan Živanović'' 1973. godine postaje njegov prvi predsednik. Od tada se veoma plodno uključuje u pčelarske organizacije Vojvodine, Srbije i SFRJ.
Dao je veliki doprinos organizovanju pčelara u Vojvodini tako je marta 1974. godine učestvovao u formiranju SPOV-a kada postaje predsednik njegovog Izvršnog odbora, zatim i potpredsednik SPOS-a. Radio je na popularizaciji pčelarstva preko mas – medija, a prvenstveno preko radija i televizije.
Zajedno sa stručnjacima Poljoprivrednog i Veterinarskog fakulteta angažuje se i na sadnji medonosnih biljaka, a posebno facelije. U tom vremenu se prinosi po košnici znatno povećavaju, a radio je i na zaštiti pčela.
Učestvuje u organizaciji i održavanju Prvog vojvođanskog savetovanja pčelara u Novom Sadu (1976. god.) na kome je učestvovalo preko 750 pčelara iz svih društava Pokrajine. Tada je usvojen Program razvoja pčelarstva SAPV od 1976 do 1983. godine, koji je rađen za osnovu od 90000 košnica a cilj mu je bio da se dostigne 212000 društava.
Januara 1977. godine Ištvan je izabran za Predsednika Izvršnog odbora Skupštine SPOJ-a kada je sa komisijom za poslovno udruživanje pčelara Jugoslavije i upravom novosadskog sajma uspeo da se na Sajmištu izgradi objekat od 100m2 za izložbe pčelarstva i pčelinjih proizvoda gde su učestvovali pčelari iz svih republika i pokrajina SFRJ. Jedan dan ,,na sajmu'' bio je posvećen Savetovanju pčelara. Uspeo je da nastavi tradiciju pčelara predratne Jugoslavije, u kojoj je održano osam Kongresa, tako da je IX. Kongres SPOJ-a održan 1979. godine u Osjeku, kad je prikazana najsavremenija oprema koju su koristili pčelari Jugoslavije. Tada je izdata i zbirka radova izloženih na Kongresu.
Na kongresu pčelara Jugoslavije 1987. godine, učestvuje kao delegat Društva ,,Jovan Živanović'' kada je bio u radnom predsedništvu i podnosilac referata o pripremi dvomatičnih društava za bagremovu pašu. Na tom Kongresu mu je dodeljena Povelja za uspešno učešće u radu izvršnih organa SPOJ-a.
Nosilac je sedam diploma i tri zahvalnice kao i medalje SPOS-a ,,Zaslužni pčelar''.
Od 1973 do 1995. godine je član aktiva predavača SPOV-a i SPOS-a kad je održao na desetine predavanja u Vojvodini, Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.
1979. godine uređuje pčelarsku rubriku u časopisu ,,Dobro jutro'', a 1983. preuzima uređivanje pčelarske rubrike u ,,Feldnepi'' i priloge za poljoprivrednike u listu ,,Mađar So''. 1988. godine odlazi u penziju.
1995. odlazi u Toronto da pomogne u vaspitavanju unučadi, a 60 pčelinjih društava sa vikendicom dao je na korišćenje izbeglicama iz Bosne, koji ih još uvek koriste i održavaju.
Sada živi u Novom Sadu, narušenog zdravlja i rado priča o svojim pčelarskim danima.
Na prvoj pčelarskoj slavi Društva ,,Jovan Živanović'' (14.02.2006.) Sveti Trifun, kao jedan od najzaslužnijih članova, dobija priznanje ,,Počasni član''.