Završio je Gimnaziju i tri godine Pravnog fakulteta koji je napustio zbog bolesti.
Po savetu lekara, odlučio je da što više vremena provodi u prirodi, pa je 1969. godine počeo da pčelari, svestan da je fizička aktivnost jedna od boljih zdravstvenih terapija.
Počeo je sa tri društva da bi posle par godina stigao do stotinak. Za svo to vreme marljivo je izučavao pčelarsku literaturu. Prva knjiga bila mu je ,,Pčelovodstvo'' od Bliznjuka i Ščerbina. Poznavanje ruskog jezika mu je omogućilo da koristi izvornu literaturu i prevodi mnoge tekstove za ,,Pčelar''. Posle toga počinje da objavljuje svoje članke u časopisima: ,,Pčelar'' , ,,Dobro Jutro'' , ,,Mađar So'' , ,,Matica'' iz Niša, ,,Poljoprivredni kalendar'' i dr. Napisao je veliki broj tekstova za Savetovanja pčelara i Festivale meda u Novom Sadu.
Ukupno je objavio preko 180 članaka. Održao je više predavanja u Beogradu, Novom Sadu i drugim mestima Vojvodine.
Odlikuje ga upornost i preciznost u svakom poslu, što je omogućilo da pronikne u mnoge tajne pčelarstva.
Do pre par godina imao je veliku pomoć svoje supruge Cvete, posebno u proizvodnji mleča, u čemu su bili vrhunski majstori. Posle njene smrti pčelari sa smanjenim brojem društava, ali se još uvek ne odriče rada na pčelinjaku, proučavanja literarure i proizvodnje mleča.
Nosilac je Diplome i Povelje SPOS-a i Zlatne medalje – ,,Zaslužni pčelar''.
ĐORĐE STANOJČIĆ
1924/
Rodio se 1924. godine u Ležimiru, na Fruškoj gori. Učesnik je NOB-a od 1942. godine, iz koje izlazi kao oficir JNA. Zbog teške bolesti, i troipogodišnjeg lečenja penzionisan je u činu kapetana, krajem 1952. godine.
Jedna dve izdvojene rečenice od predsednika udruženja.
Meni
Propisi
- Propisi vezani za pčelarstvo
- Akta društva