Samostalno je počeo pčelariti 1965. godine pološkama a onda LR košnicama. Pored svog napornog posla (hirurg) gajio je do 50 društava i selio po čitavoj Vojvodini, držeći se principa da za ljubav nema cene. Naprotiv, rad na pčelinjaku davao mu je snagu i nadahnuće za posao i druge aktivnosti, kojih nije bilo malo. Kao visoki intelektualac i humanista nije žalio truda da postigne što više i što bolje na svim poljima svoje delatnosti.
Rodio se u pitomim Sremskim Karlovcima 1925. godine, u kojima je proveo osamdeset godina rada i uspešnog života, uz prijatelje i pčele, koje nije zapostavio ni danas kad se, zbog bolesti, vrlo naporno kreće.
Dr Luka je učesnik NOB-a, posleratne izgradnje i obnove zemlje i iznad svega zaljubljenik u pčelarstvo, zato nije ni čudo što u kući ima bogatu pčelarsku biblioteku u kojoj ima mnogo pčelarski rariteta. Rekao bih da je doktorirao i pčelarstvo, što je pokazao pišući veliki broj članaka i držeći predavanja u svim krajevima bivše SFRJ.
Jedan je od osnivača Društva pčelara ,,Jovan Živanović'' u Novom Sadu, a zatim sekretar i predsednik. Bio je predsednik SPOV-a, inicirao martovska Savetovanja SPOV-a kao jedne od najznačajnijih manifestacija pčelarstva u Vojvodini u čijem je organizacionom odboru uvek bio dragocen član. Takođe je bio član predsedništva SPOS-a i uredništva časopisa ,,Pčelar''. Sada je počasni predsednik SPOV-a.
1975. godine bio je nosilac organizovanja manifestacije ,, 100 godina racionalnog pčelarstva u Srbiji'' i izložbe o utemeljivaču Jovanu Živanoviću – ocu srpskog pčelarstva.
Ograničeni prostor mi ne dozvoljava da nabrojim sve njegove uspešne aktivnosti koje nikad nije odbijao, zato mi ne zamerite.
Za svoj dugogodišnji i nesebični rad, na raznim poljima delatnosti, primio je veliki broj pohvala, nagrada, diploma i ordena među kojima Orden rada sa srebrnim zracima, Orden zasluga za narod istog ranga, srednja plaketa JNA, ,, Zaslužni pčelar Jugoslavije'' i mnogih drugih.
Njegova blaga narav, nenametljivost i enciklopedijsko znanje, plene sagovornike i prijatelje, tako da je postao, čovek za ugled i poštovanje.
DR LUKA KOLAROVIĆ
(1925 – 2008)
Od ranog detinjstva, uz oca pčelara, zavoleo je pčelinju pesmu, čiji su mu zvuci od uvek odzvanjali u ušima, iako je 22. februar bio vlažan i tmuran dan. Kad smo počeli razgovor o pčelama u očima mu se pojavio poseban sjaj, iako je lice bilo bledo.
Jedna dve izdvojene rečenice od predsednika udruženja.
Meni
Propisi
- Propisi vezani za pčelarstvo
- Akta društva