U februaru 1942. godine sremske ustaše ga hapse, odvode u Sremske Karlovce gde ga prebijaju i muče tražeći da oda drugove. Kao čovek od reči smatrao je da je bolje da ga ubiju nego da izda. Marta 1942. godine, prilikom utovara materijala, za NDH, na železničkoj stanici, uspeva da pobegne, domogne se fruškogorskih sela i stiže u Stari Rakovac, otkopava sakrivenu pušku i na Testeri se priključuje partizanima. U Bosni postaje komesar čete, odakle se, po zadatku vraća u Srem na dužnost Sekretara sreskog komiteta KPJ za Sremske Karlovce.
Posle II. Svetskog rata i uvođenja činova u JNA, dobija čin majora. Od kraja 1944. do 1972. godine obavlja dužnost direktora Kamenoloma u Starom Rakovcu, koji osavremenjuje, uvodi mehanizaciju i motorizaciju i od godišnjeg kapaciteta 125 000 m3 proizvoda, dovodi ga na 1 000 000 m3.
Nikola je nosilac Spomenice borca od 1941. godine.
Odlaskom u penziju 1972. godine odlučuje da se posveti pčelarstvu, kupuje alat i formira stolarsku radionicu gde izrađuje prve AŽ košnice. Kupuje kamion a zatim i šleper u koji ugrađuje blizu 100 košnica, oprema ga tankovima za med, agregatom za struju, ležajevima, šatorom i tendom, tako da je sa prikolicom, imao najbolju pčelarsku opremu u Vojvodini a možda i šire. Išao je na pčelinje paše širom SFRJ (od Vojvodine i Srbije, preko Bosne do Like i Banije). Godišnje je prodavao preko 10 tona meda, uglavnom slovenačkim firmama.
Kao radoznao čovek i vredan pčelar proučavao je pčelarsku literaturu i inovirao mnoge stvari od pološki sa duplim zidovima i umetnutim stiroporom (u kojoj pčele zimi nisu vezane isključivo za klupko) do zaokretanja košnica za 180 stepeni, što je tada malo ko radio u SFRJ.
Nikola se, među prvima, uključio u Društvo ,,Jovan Živanović'' i kao delegat prisustvovao pčelarskim manifestacijama i kongresima. Na kraju pčelarske karijere primio je odlikovanje ,, Napredni pčelar Jugoslavije'' 1989. godine, kad zbog lošeg zdravstvenog stanja ostavlja pčelarstvo i rad u radionici u kojoj je napravio preko 300 košnica raznih tipova. Sada živi u Novom Sadu.
NIKOLA MOJIĆ
1914/
Rodio se u fruškogorskom selu Stari Rakovac 1914. godine, gde se bavio zemljoradnjom. Rano je ostao bez majke, pa je kao najstariji, uz oba brata i bolesnog oca bio nosilac poslova u kući. U predratnom periodu prihvatio komunističke ideje, pa je početak II. Svetkog rata dočekao kao aktivista.
Jedna dve izdvojene rečenice od predsednika udruženja.
Meni
Propisi
- Propisi vezani za pčelarstvo
- Akta društva