Selio se prvi put u Suboticu na bagrem i Temerin 1938. godine. Može se reći da je svoj pčelarski život proveo putujući sa košnicama, aktuelnim prevoznim sredstvom. Sa njim je putovala i radila sve poslove oko pčela supruga Zagorka.
Bio je član Centralnog pčelarskog udruženja Vojvodina od 1946. godine, a 1947. je dobio Uverenje za pohađanje praktičnog tečaja koji je kao slušalac stekao pravo da može biti rukovodilac pčelinjaka. Tečaj je organizovalo CPU Vojvodina u Novom Sadu, a nastavnici su bili poznati pčelari: Milivoj Bugarski, Nedeljko Divac i Andrija Mudroh. Sekretar CPU Vojvodina bio je Vladimir Višošević.
Selio se po Bačkoj do 1947, a avgusta 1947. godine otputovao je prvi put u Dalmaciju i Liku, da izvidi pašu. Košnice je povećavao, seleći je unapređivao pčelarski rad: Na primer, 1949. god. Selio: Biokovska župa, Bosna, Split (sa dva kamiona), Kisač, opet Pelješac, Hvar. 1950: Hvar, Ploče, Neretva, Bosna, Slovenija, Lika (Medak), Hvar, Split, Petrovaradin. Osamdesetih godina imao je preko 100 košnica i nastavljajući sa radom došao je do 300 košnica. Na Hvaru je pčelario preko 20 godina… Pčelarstvom se bavio zbog ljubavi prema prirodi i pčelai, ali pčelarenje mu je donosilo i znatni prihod. Najunosnija je bila 1963. godina, kada je sakupio znatnu količinu meda od vreska. Sa njim se sa 200 košnica selio i Štefan Cimerman, pčelar iz Petrovaradina, Janko Privizer, pčelar iz Kisača, kao i drugi pčelari. Uredno je vodio pčelarski dnevnik od 1931. godine, kada, gde i sa kime se selio, na koju vrstu bilja i kako je medilo, već prema vremenskim uslovima.
Na Godišnjoj skupštini CPU Vojvodina, 1969. godine, biran je u Upravni odbor i Kandidacionu komisiju. CPU Vojvodina je tada imalo 24 podružnice u Vojvodini.
Pristupnicom se učlanio u Društvo pčelara ,,Jovan Živanović“ Novi Sad, 19. februara 1973. godine. Jedan je od 10 osnivača i na Osnivačkoj skupštini 1973. izabran je za podpredsednika Upravnog odbora Društva pčelara ,,Jovan Živanović“ u Novom Sadu.
Bio je član Upravnog odbora (1978.) i član Predsedništva Društva (1981.). Bio je učesnik, izlagač i član Uprave Sajma pčelarstva i sajamske pčelarske berze na IV. Međunarodnom specijalizovanom sajmu pčelarstva (prva Evropska pčelarska berza) – Prvi Sajam pčelarstva Evrope u Somboru 1981. god. Kao član Uprave tog sajma govorio je o perspektivi medonosne paše u SAP Vojvodini.
Posećivao je i druga okupljanja pčelara, naročito u Beogradu (Dom sindikata, Dom Pionira, Tašmajdan). Uz njega je neprekidno sve pčelarske poslove radila supruga Slavica. Na pčelarenje po čitavoj zemlji vodili su sina Vjekoslava (Stanka), danas aktivnog pčelara, koji je nastavio porodičnu tradiciju.
U svom dugogodišnjem pčelarenju dobio je bezbroj priznanja, među kojima su najznačajnija:
Orden rada sa srebrnim vencem – Napredni pčelar Jugoslavije
Srebrna medalja SPO Beorgad, 1978.
Tri zlatne medalje SPO Beograd, 1982., 1984., 1984.
Srebrna medalja SPO Beograd, 1978., 1984., 1984., 1984.
Srebrni novčić sa likom Josipa Broza Tita, predsednika SFRJ, Sombor, 1984.
Pehar – P.S. sajam pčelarstva, Sombor, 1984. – šampion sajma.
Bronzana medalja Apiflora, izložba Cveće i pčele 1985.
Diploma na Međunarodnom sajmu pčelarstva u Jugoslaviji, Sombor, 1986.
Pohvalnica, 1988. za uspeh na privatnom pčelinjaku
Dve bronzane medalje na Festivalu meda u Novom Sadu, 1996., 1997.
SP Pčelar XX veka –Vojvodina, Svetski sajam pčelarstva i svcetska pčelarska berza, Baden bie Wien, od 20-22. X. 2000. god.
Povelja SPOS-a u znak priznanja za aktivnosti i zasluge u razvoju naprednog pčelarstva, 1983. god.
Diploma za učešće na Savjetovanju pčelara, Zagreb, 1983. i 1984. (kao predavač)
Više Diploma, Pohvalnica, Zahvalnica itd. lokalnog i šireg područja i značaja.