Mitrov otac, po zanimanju šumar i šumarski inspektor bio je pasionirani ljubitelj pčelarstva i radio sa 25 – 30 košnica, sa pokretnim saćem. Pčelinjak je držao u Sremskim Karlovcima potez – Veliki Matej. Mitar je sa desetak godina počeo pomagati ocu i tako postao zaljubljenik u pčelarstvo, čemu je i danas odan. Od oca je nasledio bogatu pčelarsku biblioteku koju je stalno dopunjavao, a to radi i danas. Kao pedantan čovek već godinama beleži sve u vezi sa svojom pasiom.
Dolaskom u Begeč, 1947. godine, formira pčelarsku podružnicu sa sedamnaest pčelara i obavlja dužnost predsednika i sekretara, a kasnije samo sekretara do 1960. godine. Sakupio je skoro sve brojeve časopisa ,,Pčelar'' od 1947. god. do danas. U Begeču je konstruisao i izradio 24 košnice tipa ,,pološka'' sa 22 rama (40×30) i naselio pčelama. Selio je na dobre paše od Bačke Palanke, Mladenova, Subotice, Vizića, Neština i Suseka do Sremskih Karlovaca.
Po savetu velikog pčelara Dušana Simonovića izradio je 86 novih LR košnica. Iz tog vremena pokazuje fotografije svog pčelinjaka koji je bio jedan od najuređenijih i najlepših u Vojvodini, po kome su ga poznavali mnogi znameniti pčelari i delegacije iz zemlje i inostranstva.
1986. godine, zbog narušenog zdravlja rasprodaje sva LR društva i pravi 99 ,,pološki'' čime postiže maksimum od 120 društava, sa kojima je radio lakše i brže.
Njegovo iskustvo govori da na dobrim pašama ,,pološka'' sa 22 rama daje bolje prinose od svih drugih tipova.
1969. godine učlanio se u železničarsku pčelarsku zadrugu u Novom Sadu, a 1973. god. postaje jedan od članova osnivača pčelarskog Društva ,,Jovan Živanović'' u Novom Sadu. Mitar poseduje više pčelarskih dnevnika sa mnoštvom bitnih podataka o pčelinjim pašama, prinosima, borbi protiv pčelinjih bolesti do proizvodnje i zamena matica. O svom pčelarenju namerava da ostavi pisane tragove, ukoliko mu zdravlje to dozvoli.
Od 2003. godine, kad mu je zdravstveno stanje bitno narušeno, sa 120 komada, pčelinjak smanjuje na 60, koje i pored izuzetnih napora i vrednoće teško održava.
Čudnom igrom slučaja nema značajnijih pčelarskih priznanja.
Kao enciklopedijski poznavalac pčelarstva u Vojvodini i iskusan pčelar, na inicijalnom sastanku za izradu monografije Društva ,,Jovan Živanović'' ušao je u odbor, gde će kao radan i odgovoran čovek, nadam se, dati puni doprinos njenoj izradi.
BAJIĆ MITAR
(1927 – 2011)
Rođen je u Grgetegu 1927. godine. Detinjstvo i mladost je proveo u Sremskim Karlovcima, gde je završio Gimnaziju i Učiteljsku školu. Radio je u Begeču, kao učitelj i ujedno direktor Osnovne škole. Uz rad je diplomirao na Filozofskom fakultetu, odsek istorija. 1976. godine dolazi u Novi Sad, na dužnost zamenika direktora osmogodišnje škole ,,Jovan Popović'', a 1983. g. odlazu u penziju.
Jedna dve izdvojene rečenice od predsednika udruženja.
Meni
Propisi
- Propisi vezani za pčelarstvo
- Akta društva