Sa svoja dva brata pčelario je sa oko 60 LR košnica do dolaska u Novi Sad 1950. godine. TU upoznaje mnoge pčelare i razmenjujući pčelarska iskustva, stiče šira znanja iz ove oblasti, ali istovremeno sa ruskog jezika prevodi pčelarsku literaturu i svoje znanje koristi kao predavač pčelarima na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. U najboljim godinama pčelarenja imao je i preko 100 košnica. Najviše je pčele selio na bagremovu pašu u okolini Bačke Palanke i Bača, Deliblatske peščare i Subotice, a na pašu lipe selio je pčele u Srem. Povremeno je pčelario po široj Srbiji, na vresak na ostrvo Hvar, zatim u Bosnu u mesto Rore. Sarađivao je sa Beogradskom pčelarskom zadrugom i nekim zadrugama iz Srbije, zatim sa poznatijim pčelarima Borom Živanovićem, Panian Stankom, Cimerman Štefkom, Radojčin Vasom itd.
Šezdesetih godina prošlog veka, pčelari Novog Sada su podnosili zahteve Novosadskoj banci za kredit da bi kupili pčele, košnice i opremu. Kao sekretar Novosadske (Narodne) banke obrazlagao je zahteve, a Upravni odbor Banke, na čelu sa Ištvanom Boršošom odobravao je kredite. Kredite su mnogi vraćali u medu preko Pčelarske zadruge. Kada je u Sloveniji propalo preduzeće ,,Agromel“, 12.000 košnica se našlo na licitaciji. Novosadski pčelari su slovenačke LR košnice otkupljivali pomoću kredita koji su dobili od banke u kojoj je radio.
Bio je dugogodišnji predsednik Centralnog pčelarskog udruženja Vojvodina u Novom Sadu. Na godišnjoj skupštini toga društva, februara 1969. godine, posebno se zalagao ,,da se CPU Vojvodina učlani u Društvo pčelara Srbije, a posredno ili neposredno u Savez pčelarkih organizacija Jugoslavije“. Takođe se zalagao da pčelari Vojvodine zahtevaju ubrzano donošenje zakona o pčelarstvu i da svaka podružnica predloži određeni broj pčelara za pregledače pčela.
Zalagao se za masovnije učlanjivanje pčelara u novu Pčelarsku zadrugu, koja je 1965. godine osnovana u Novom Sadu. Međutim, zadruga je došla u vrlo tešku situaciju zbog prinudne likvidacije Građevinskog preduzeća ,,Delta“ iz Novog Sada iz koga je Pčelarska zadruga imala velika potraživanja i nije uspela da naplati prouzrokovanu štetu. Pčelarska zadruga je 1972. godine likvidirana licitacionim postupkom.
U Društvo pčelara ,,Jovan Živanović“ se učlanio sa pristupnicom 19. februara 1973. godine, a već 1974. godine učestvuje u osnivanju SPOV-a, čiji je bio predsednik. Bio je član Komisije za izmenu i dopunu Statuta Društva (1978). Dobio je više priznanja, među kojima je i Zlatna medalja – Zaslužni pčelar.
IMBRONOVIĆ LJUBIŠA
1911/
Imbronović Ljubiša je rođen 1911. godine u svešteničkoj porodici u Padeju, kod Novog Kneževca. Osnovnu školu je zabršio u Padeju, gimnaziju u Kikindi i Zrenjaninu, a pravni fakultet završio je u Beogradu 1939. godine. Pčelarstvom se počeo baviti posle završene velike mature, odnosno1932. godine. Od sterijeg brata dobio je jedno pčelinje društvo, počinje da pčelari sa pološkama, pa sa nastavljačama.
Jedna dve izdvojene rečenice od predsednika udruženja.
Meni
Propisi
- Propisi vezani za pčelarstvo
- Akta društva