Radio je sa svim tipovima košnica. Pčelari seleći, pa je tako obišao sve paše u Vojvodini i Srbiji a stigao i do Like. Uvek je uz njega bila supruga Danica koja je takođe vrstan pčelar, pa je 2005. godine na Fetivalu meda u Novom Sadu proglašena za ,,Kraljicu meda''.
U tajne pčelarstva uputio je i svoje sinove Dušana i Đorđa koji su mu velika pomoć u radu.
U svom poluvekovnom pčelarstvu postizao je izvanredne rezultate u prinosima, što mu je, uz mnogo rada donosilo i solidne prihode. Pčelario je najviše sa 190 društava a sada ima autobus sa 65 i paviljon sa 40 košnica.
Dolaskom u Novi Sad (1955. god.) uključio se u organizovani rad železničarskog pčelarskog društva, čiji je predsednik bio dve godine a zatim postaje jedan od osnivača Pčelarske zadruge 1962. godine, na čijim temeljima se formira Društvo pčelara ,,Jovan Živanović''. 1981. godine bio je predsednik Predsedništva, zatim više godina član Izvršnog odbora i član raznih komisija, što je i danas.
Dao je veliki doprinos u organizovanju novosadskih Festivala meda i stalni je učesnik dobrotvornih akcija darovanja meda u humane svrhe. Kao iskusan pčelar završio je kurs za prepoznavanje pčelinjih bolesti u Subotici, 1969. godine.
Za svoj dugogodišnji i uspešni rad dobio je više priznanja među kojima Diplomu ,,Zaslužni pčelar'' (1974. god.), Diplomu PSJ ,,Jovan Živanović'', Povelju Festivala meda i počasni član Društva pčelara ,,Lipa'' u Beočinu. Njegove vitrine krase i bronzana, srebrna i zlatna plaketa Društva pčelara ,,Jovan Živanović''. Februara 1974. godine dobio je Diplomu za izuzetan doprinos i zalaganje za razvoj pčelarstva u SFRJ od grada Beograda.
Obzirom na godine života, još je dobrog zdravlja i veoma aktivan u Društvu tako da izvršava sve zadatke i jedan je od njegovih oslonaca.
Anđelko kaže da je pčelama zahvalan za dobru kondiciju i da je uživajući u pčelinjim proizvodima, više od pola veka, očuvao svoje zdravlje.
ANĐELKO POPIĆ
1936/
Rođen je u Kuli maja 1936. godine, gde je završio osmogodišnju školu a zatim Školu učenika u privredi – dimničarski smer. Kao vredan i ozbiljan majstor posle dugogodišnjeg rada, polaže za VKV kvalifikaciju. Radni vek je završio kao direktor preduzeća ,,Dimničar'' u Novom Sadu. Od 01.08.1998. je penzioner. Počeo je da pčelari 1949. god., kada je od oca dobio jedno društvo i praznu košnicu.
Jedna dve izdvojene rečenice od predsednika udruženja.
Meni
Propisi
- Propisi vezani za pčelarstvo
- Akta društva