Pčelarstvom se počeo baviti kao dečak, jer se pčelarstvom bavio njegov otac. Intenzivno se pčelarstvom bavio od 1965. godine. Imao je oko 40 košnica, a zbog posla broj košnica nije povećavao. Pčelarstvo mu je bilo zadovoljstvo posle kancelarijskog posla, a kada je otišao u penziju, tome se više posvetio. Pčele je držao u Čortanovcima, a selio ih je na pašu u Suboticu, Kelebiju i po obroncima Fruške Gore. U rdu sa pčelama, uz njega je bila supruga Ljubica, koja je takođe radila kao kancelarijski službenik, a vikendom, sa suprugom, boraveći u prirodi, uz pčele, vrcala je med i radila druge poslove.
Bio je član Upravnog odbora (1977 / 78. god.), predsednik Komisije za pčelinju pašu i medonosno bilje, član Komisije za primenu savremene tehnologije u pčelarstvu, a 1978. izabran je za delegata Društva u SPO SAPV. Među pčelarima, prvi je počeo da koristi plastične košnice. Imao je sunčani i parni topionik voska, pravio je satne osnove za sebe ali i za druge. Bio je ovlašćeni pregledač pčela (1978). Devedesetih godina bio je predsednik Društva. Držao je predavanja iz pčelarstva an Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Od priznanja, sačuvane su dve Zahvalnice Društva: 1983. i Pohvalnica 1988. godine za uspeh na privatnom pčelinjaku.