MILOVAN (MILO) JOVOVIĆ

1929/

Rođen je 1929. godine u Danilovgradu, gde je završio Osnovnu školu. Sa svojom porodicom, 1945. godine, doselio se u Crvenku, u kojoj je završio automehaničarski zanat a zatim se doškolovao za nastavnika. Zaposlio se u Srednjoj poljoprivrednoj mašinskoj školi u Crvenki. Godinama je predavao predmete- motori i motorna vozila, poljoprivredne mašine i eksploatacija poljoprivrednih mašina.

U to vreme je pored drugih aktivnosti, učestvovao i u uzgoju pčela, kada je kao član pčelarske porodice u starom kraju, proširio svoja znanja o pčelarstvu. Bio je prvi sekretar i blagajnik društva pčelara u Crvenki, čiji je i danas član. Tada je uspostavio veliki broj poznanstava sa iskusnim pčelarima iz Vojvodine, koje je angažovao za predavanja u Crvenki, a i sam je održao mnoga, pored Crvenke, Bačke Palanke, Bača, Sivca i Beočina, čija su ga društva proglasila počasnim članom. Sve to je radio volonterski. Milo, kako ga mnogi zovu, je vredan, odgovoran i marljiv čovek, zaljubljenik u pčelarstvo koji i dan danas uči, rezmenjuje mišljenja i čita literaturu. Kao takav je stekao širok krug prijetelja i poštovalaca za koje je njegova kuća uvek otvorena. Oni posebno cene njegovu reč i volju da pomogne i posavetuje. Mnogim pčelarima je poklonio svoje košnice ili matice. Na pčelarskim pašama uvek je okružen pčelarima. 1988. godine doseljava se u Novi Sad, gde provodi penzionerske dane, pa se kao poznati pčelar i aktivista uključuje u društvo ,,Jovan Živanović''. Odgovorno je prihvatao mnoge zadatke oko organizovanja društva, Festivala meda i Savetovanja pčelara. Više godina je predsednik komisije za obilazak bolesnih i iznemoglih pčelara. Kao plemenit čovek nikad nije izostao ni iz jedne humanitarne pčelarske akcije a posebno u pomoći školama, domovima i obolelima. Poklanjao je pčelinja društva, pored prijatelja, Poljoprivrednoj školi u Futogu, Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i drugima, a svoj najdraži eksponat košnicu ,,Đerzonku'' poklonio je Muzeju pčelarstva ,,Jovan Živanović'' u Sremskim Karlovcima. Pčelario je sa većinom tipova košnica, a prosečno sa 60-80 društava, što zbog narušenog zdravstvenog stanja smanjuje. Svoju ljubav prema pčelarstvu preneo je i na svog 14 godišnjeg unuka. Pobornik je selećeg pčelarstva i dobijanja matica iz rojevog nagona, što je i pisac ovih redova od njega usvojio. Milov stan, u novosadskom naselju Telep krasi veliki broj priznanja, zahvalnica, medalja i povelja kao i zlatna značka ,,Zaslužni pčelar'' SPOS-a iz 1999. godine. Milo pčelari iz zadovoljstva i ljubavi prema pčeli. Veoma je skroman čovek, ne želi da se eksponira, pa je tek posle dosta molbi i nagovaranja ispričao par podataka iz svog života, što smatram da je manji deo njegove pčelarske biografije.
og-logo-removebg-preview

Jedna dve izdvojene rečenice od predsednika udruženja.

Propisi

Translate »