Prodaje radnju i kuću u Čantaviru i 1962. godine doseljava se u Novi Sad. Napušta pekarski zanat i profesionalno se bavi pčelarstvom. U poslu mu pomažu supruga Eržebet i sin Ištvan. Imali su oko 100 košnica. Matice je nabavljao u Mađarskoj. U Nemačkoj je nabavio valjak za presovanje satnih osnova. U godinama kada su pčelae dobro medile, postizali su i do 30 kg. meda po košnici, odnosno ubirali su i do 3 tone meda na jednoj livadskoj paši. U svojoj stolarskoj radionici je izrađivao sve što mu je bilo potrebno za pčelarstvo. Tako je izvršio nadogradnju dimenzije rama i nastavka LR košnice, što mu je omogućilo lakši transport košnica na medonosne paše. Selio se na bagremovu pašu kod Subotice, lipovu pašu na Frušku Goru, suncokretovu pašu u Bečej, u kome je sarađivao sa ,,PK Pobeda“. Ovo preduzeće je o svom trošku prevozilo kamionom njegove pčele na oprašivanje suncokreta, jer je oprašivanjem pčela povećavalo prinos. Sa pčelama se selio u Bosnu i Hercegovinu na kestenovu pašu.
U Društvo pčelara ,,Jovan Živanović“ Novi Sad uključio se pristupnicom 19. februara 1973. godine. Ubraja se u 10 osnivača Društva pčelara ,,Jovan Živanović“ Novi Sad i izabran je za člana u prvi Upravni odbor Društva. U januaru 1981. izabran je u Predsedništvo Društva. Aktivno se bavio pčelarstvom do devedesetih godina prošlog veka, a do kraja života u dvorištu svoje kuće držao je nekoliko košnica. Živeo je sa pčelama i za pčele preko 40 godina.
TAŠ KAROLJ
(1914 – 1998)
Taš Karolj je rođen 1914. godine u Čurugu (Zrenjanin) u pekarskoj porodici, kao najmlađi od petoro dece. Pohađajući gimnaziju uporedo je vodio pekarsku radnju, jer je rano ostao bez oca. Posle završene gimnazije posvećuje se pekarstvu, nastavljajući porodičnu tradiciju. Posle II svetskog rata seli se u Čantavir, pokraj Subotice, gde nastavlja da radi u svojoj pekarskoj radnji. U dvorištu svoje kuće postavlja prve košnice i uz pekarski zanat bavi se pčelarstvom.
Jedna dve izdvojene rečenice od predsednika udruženja.
Meni
Propisi
- Propisi vezani za pčelarstvo
- Akta društva